Udruženje građana Libero je neprofitna organizacija za mlade sa sedištem u Beogradu koja je osnovana u januaru 2002. godine i od tada je aktivna na polju omladinskog rada – kako na lokalnom, tako na nacionalnom i međunarodnom nivou. Tokom skoro dve decenije kontinuiranog postojanja, sproveli su desetine međunarodnih projekata, uključili hiljade volontera, organizovali više od stotinu različitih aktivnosti i razvili veliki broj inovativnih metodologija za neformalno obrazovanje.
Njihov celokupan rad usmeren je na neprestano unapređivanje i promociju prava mladih ljudi za koje veruju da su, kao najenergičnija i najkreativnija demografska grupa, glavni nosioci razvoja svojih lokalnih zajednica, a samim tim i društva u celini. Aktivnosti Libera usmerene su podjednako i na virtuelne i na realne aspekte potreba mladih.
Kako se udruženje Libero pokazalo kao potpuno transparentna organizacija na našoj platformi Neprofitne.rs, usledio je plavi bedž koji to potvrđuje, ali i naš razgovor sa njihovim članovima. U intervjuu sa Milošem Pavlovićem, menadžerom komunikacija UG Libero, saznali smo detalje o izazovima sa kojima se susreću, najvećim postignućima udruženja, a otkrio nam je šta smatra da je neophodno za podizanje poverenja u neprofitni sektor.
Nacionalni prevodilački centar je imao cilj da se uklone barijere u komunikaciji sa kojima se suočavaju gluve osobe u Srbiji, da se zajednica osnaži, a pojedinci ravnopravno ostvaruju osnovna prava i uključe se u sve životne sfere. Imajući u vidu postojeće probleme u komunikaciji sa kojima se suočavaju gluve i nagluve osobe u Srbiji, Nacionalni prevodilački centar za znakovni jezik je tim pojedincima putem Video relej centra (VRC) stavio na raspolaganje usluge tumača znakovnog jezika, ali je bilo neophodno sakupiti sredstva za opremu koja bi omogućila da gluvima i nagluvima podrška bude dostupna 24 sata, sedam dana u nedelji.
U 2020. godini, pored opremanja Nacionalnog prevodilačkog centra, Srpski filantropski forum je u okviru Nacionalnog dana davanja prikupljao sredstva za uspostavljanje 24-časovnog rada centra, 365 dana u godini. Takođe, tom prilikom je pokrenuta i crowdfunding kampanja, gde je zajednica bila u prilici da podrži važnu inicijativu na platformi Donacije.rs.
Godinu dana kasnije, svedoci smo uspeha ove misije, kada je zvanično otvoren Nacionalni prevodilački centar za znakovni jezik sa video-relej servisom – prvi u Srbiji koji je dostupan 24 sata, 7 dana u nedelji, za sve korisnike u Srbiji i one koji prolaze kroz našu zemlju.
Udruženje Atina je nastalo 2004. godine kao odgovor aktivistkinja ženskog pokreta u Srbiji na problem trgovine ljudima i nepostojanja adekvatnih programa za dugoročnu podršku žrtvama i pomoć u socijalnoj inkluziji.
Kroz različite programe, svojim korisnicima obezbeđuju podršku, a svojim svojim radom i aktivnostima se bore protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Sa Jelenom Hrnjak, programskog menadžerkom Udruženja i aktivistkinjom za ženska i ljudska prava, porazgovarali smo o tome kako ocenjuje stanje filantropije u Srbiji, kako doprinose zaštiti žrtava trgovine ljudima, ali i o njihovom popularnom Bagel Bejgl projektu. U našem intervjuu, saznaćete takođe na koje načine, iz Jeleninog ugla i iskustva, organizacija može da ostvari poverenje i podršku svoje zajednice.
Kraj aktuelne pandemije još uvek se ne nazire, a vesti o Covid-19 virusu postale su deo naše svakodnevice.
Važno je, međutim, pričati i o dobročinstvu koje prati trenutnu krizu i odgovara na potrebe zdravstvenih ustanova, ali i umetnika i muzičara, koji takođe osećaju posledice trenutne situacije.
Saznajte koje su se društvene i korporativne akcije usmerene na borbu protiv virusa Covid-19 dešavale u nedavnom periodu.
Centar za društvena istraživanja „Global Analitika“ iz Bosne i Hercegovine nedavno je sproveo intervju sa udruženjem „Moja luka“. Haris Kolašinac je razgovarao sa Gordanom Adamović-Đorđević, diplomiranom ekonomistkinjom, koja je jedan od osnivača i izvršna direktorka Udruženja „Moja Luka“, a koja ističe da je i sama roditelj deteta s invaliditetom.
Priča ovog udruženja, akcije i podrška koju pružaju svojoj zajednici služe nam kao primer solidarnosti, snage i inspiracije za sve organizacije, ali i pojednince, volontere i humane građane koji žele da pruže svoj doprinos.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), u svetu se svake godine prevremeno rodi 15 miliona dece, dok u Srbiji ovaj broj dostigne više od 4.000 beba godišnje. Ovo je nažalost tek početak problema, jer je prevremeno rođenje vodeći uzrok smrti novorođenčadi, ali i okidač čitavog niza komplikacija‚ oboljenja i poremećaja koji vrlo često prate dete čitav život.
Deca sa cerebralnom paralizom svakodnevno vode veliku bitku i hrabro se nose sa drastično drugačijim životom od svojih vršnjaka. Kako su neke od najozbiljnih posledica prevremenog rođenja deteta upravo oštećenje mozga, cerebralna paraliza i njeni različiti oblici, delovanje humanitarne fondacije „Prvi korak“ fokusirano je na probleme dece s poteškoćama u razvoju.
Svojim aktivnostima žele da doprinesu poboljšanju kvaliteta života dece sa različitim oblicima cerebralne paralize kao posledicom prevremenog rođenja, a svako ko je u mogućnosti može i sam da pruži doprinos i podrži Male Heroje.
SOS Dječija sela BiH su humanitarna organizacija koja brine o deci i mladima bez roditeljskog staranja i pruža im šansu za srećno detinjstvo i bolju budućnost. U SOS porodicama, sa braćom, sestrama i SOS roditeljima, deca odrastaju u porodičnom okruženju uz roditeljsku ljubav, jer, kako i ističu iz organizacije – svako dete zaslužuje da negde pripada, da bude voljeno i sigurno.
Osim brige o deci i mladima bez roditeljskog staranja, kroz Program jačanja porodica pomažu i biološkim porodicama koje su u riziku od razdvajanja od dece, da ostanu na okupu. U direktnoj brizi odrasta 210 dece i mladih, a kroz programe jačanja porodica brinu o 716 dece i 272 porodice.
Sa našom sagovornicom, nacionalnom direktorkom SOS Dječijih sela BiH Mirelom Gruenther-Đečević, popričali smo na teme kako i zašto je nastala ova organizacija, na koji način su se prilagodili radu tokom pandemije, ali i o kumstvu SOS porodica – sistemu koji dozvoljava svakom sugrađaninu da postane mesečni podržavalac SOS porodica.
Ženski centar Užice je organizacija posvećena unapređenju prava i položaja žena u svim sferama života i rada sa posebnim osvrtom na ekonomsko osnaživanje i pružanje usluga ženama u situaciji porodičnog i partnerskog nasilja. Njihov rad se zasniva na feminističkim principima. Organizacija je osnovana 1998. godina kao rezultat inicijative 15 žena iz lokalne sredine, kako bi progovorile o realnom položaju žena i zajedničkim delovanjem doprinele aktiviranju žena u lokalnoj sredini.
Od 2015. godine, Ženski centar Užice pruža uslugu SOS telefona za žrtve porodičnog i partnerskog nasilja i jedina je takva specijalizovana usluga na teritoriji Zlatiborskog okruga. U okviru ove usluge korisnicama pružaju psihosocijalnu pomoć i podršku, pravnu pomoć, prikupljaju i obrađuju podatke u svrhu praćenja rada institucija u sferi zaštite od nasilja i javnog zagovaranja za efikasniju zaštitu. Takođe aktivno rade i sa mladima, kako bi se preveniralo rodno zasnovano nasilje, podizala svest javnosti o fenomenu nasilja i kako bi se uticalo na osvešćivanje seoskih žena o diskriminaciji i nasilju nad ženama.
Njihov Ekonomski program ostvaruje nekoliko značajnih ciljeva: zapošljava žena iz teško zapošljivih grupa sa posebnim akcentom na žene koje nisu konkurentne na tržištu rada i žene sa invaliditetom, čiji potencijal nije nedovoljno prepoznat u zajednici. U okviru programa je razvijen inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila – Retex, kao odgovor na socijalne potrebe zajednice, zaštitu životne sredine i zapošljavanje žena iz teško zapošljivih i ranjivih grupa.
Sa predsednicom Ženskog centra Užice Radmilom Gujaničić, menadžerkom projekta “Retex” Marinom Tucović i koordinatorkom SOS telefona Ženskog centra Užice Vesnom Bogdanović razgovarali smo o važnosti transparentnog rada organizacija, o povezivanju sa zajednicom, a otkrile su nam na koja postignuća u svom radu su najponosnije.
Sa ciljem da poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane, ali i da doprinese unapređenju praksi koje će podstaći povećanje donacija hrane, Koalicija za dobročinstvo predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenula je kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“.
