April je doneo mnoge akcije i projekte koji su naglasili važnost volonterizma u našem društvu. Neki od njih su uključivali akcije prikupljanja hrane za socijalno ugrožene porodice, podršku starijim osobama i drugim ranjivim grupama, kao i organizovanje kulturnih i sportskih manifestacija koje su okupile ljude iz različitih zajednica. 

Ovaj mesec nam je pokazao koliko je veliki uticaj volontera na društvo. Njihovo zalaganje i rad su doprineli da mnogi ljudi imaju bolji život i priliku da ostvare svoje ciljeve. Međutim, volonterizam nije samo u korist drugih, već može biti izuzetno ispunjavajuća aktivnost za samog volontera. 

Ukoliko želite da postanete deo volonterskog pokreta širom regiona, postoji mnogo načina da se uključite. Razmislite o svojim interesovanjima i veštinama koje posedujete, i pronađite organizaciju ili inicijativu koja vam najviše odgovara. Volonterstvo ne samo da će vam pružiti priliku da pomognete drugima, već će vam omogućiti da steknete nova iskustva, upoznate nove ljude i doprinesete pozitivnom uticaju u vašoj zajednici. 

Operacijama vikendima niški kardiohirurzi eliminisali listu čekanja

Nakon što su lekari niške Kardiohirurgije 12 uzastopnih vikenda radili operacije bez novčane naknade, nema više liste čekanja za kardiovaskularne operacije, kaže direktor Klinike Dragan Milić. To znači, prema njegovim rečima, da nijedan pacijent koji prođe anesteziološku ambulantu neće čekati operaciju duže od 15 dana. Kako bi smanjili listu čekanja, na kojoj je na početku godine bilo 149 pacijenata, niški kardiohirurzi počeli su januara, bez zvaničnog odobrenja i bez zabrane nadležnih da operišu i vikendima.

Dodaje da je samo u martu odrađeno 98 operacija, a od početka godine 248, dok je 2022. u tom periodu operisano 117 ljudi.

Stopa smrtnosti ostala je ista - ispod 2%, uključujući i hitne slučajeve, navodi on i ističe da niko od pacijenata operisanih tokom vikenda nije preminuo.

Kako navodi, ono što potencijalno može ugroziti rad jeste to što je smanjen broj higijeničara, bolničara i anestetičara, pa očekuje prijem novog osoblja. 

Iako nisu odobrili dopunski rad, nadležni su im obezbedili potrošni materijal, kaže Milić i dodaje da se nada da će Klinika dobiti novu opremu koja nije obnovljena 15 godina. Prema njegovim rečima, najpotrebnija je EKK mašina, jer imaju samo jednu, kao i monitori za invazivni monitoring.

Kaže da će, ako priliv pacijenata koji se ne mogu operisati radnim danima bude veći, ponovo operisati vikendima bez novčane naknade.

Učenici bakarske škole ulepšali dan korisnicima Doma za starije „Oštro"

Učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne bakarske škole u pretpraznično vreme su svojom posetom ulepšali i obogatili jedan dan u životu korisnika doma za starije osobe „Oštro". 

Korisnike i zaposlene Doma ovom su prilikom darovali čestitkama i ukrasima koje su sami izradili i slatkišima, a svojom posetom su izazvali dobro raspoloženje i veselje. 

Iz OŠ Bakar kažu da je do susreta došlo zahvaljujući školskom projektu „Srce i cvijet za bolji svijet” koji su osmislile učiteljice Alma Hes i Vesna Batistić, a od početka školske godine provodi se različitim plemenitim akcijama koje uključuju humanitarni rad i širenje dobrih dela. 

Osim uskrsnih čestitki učenici su starijim osobama poklonili prigodne ukrase, čokoladna jaja i bakarske baškote. 

Priča iz Sarajeva: Zajedništvo trojice mladića za primer 

Neprofitna humanitarna organizacija Pomozi.ba iz Sarajeva koja svojim delovanjem pomaže ugroženim ljudima iz cele Bosne i Hercegovine, osim što sprovodi humanitarne kampanje, često objavi i priče o ljudima koji podržavaju njen rad. 

Tako su na svojoj Facebook stranici objavili sliku trojice mladića koji su svojim doprinosom pomogli toj organizaciji.  

Dario Adžić, Izrael Jakob Navaro Lopez i Marin Petrović volontirali su na početku ramazana u Pomozi.ba organizaciji. Oni su studenti četvrte godine Katoličkog bogoslovnog fakulteta u Sarajevu. Izrael je poreklom iz Perua, a tamo imaju svoj način poslanja gde nasumično izvlače državu ili kontinent na koji će biti poslati. On je dobio BiH, pa tu radi u misiji i delovaće u sklopu Vrhbosanske nadbiskupije. 

Dario i Marin su u sklopu predmeta Uvod u društveni nauk Crkve odabrali našu organizaciju za volontiranje, ali su volontirali mnogo više sati od predviđenog. 

Pomozi.ba ističe da je bilo zadovoljstvo ugostiti ove mlade ljude koji su po rečima kolega bili više nego vredni, a priču zaključuju rečima Darija Adžića: Jako bih volio da pokažemo svima da je cijela naša BiH jedno, a mi smo uvjereni da su ovi mladi ljudi pravi promotori međuvjerskih odnosa u našoj lijepoj domovini, priopćeno je na službenoj stranici organizacije Pomozi.ba. 

„Čep po čep i nečiji život postaje lep" uz podršku više od 2.000 volontera 

Udruženje „Čepom do osmeha" iz Srbije organizuje prikupljanje plastičnih čepova, od čije prodaje finansira nabavku pomagala deci sa invaliditetom. 

U akciji, koja je pokrenuta 2012. godine, prikupljeno je više od 850 tona plastičnih čepova, a pomoć je dobilo 72 mališana. Akcija Udruženja „Čepom do osmeha“ sa više od 2.000 aktivnih volontera i koordinatora u gradovima širom Srbije, najmasovnija je ovog tipa u Srbiji, a sa ovom inicijativom prijavili su se za nagradu za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert” Privredne komore Srbije. 

Do sada smo prikupili više od 850 tona plastičnih čepova i uspeli da pomognemo 72 mališana, a iskreno se nadamo da ćemo u budućnosti učiniti da taj broj bude što veći. Prikupljenim sredstvima uspeli smo da obezbedimo elektromotorna invalidska kolica, terapeutske tricikle, električne tricikle, aspirator na struju, električni koncentrator kiseonika, prenosive laptopove za slepe osobe, koji koriste Brajevu azbuku, komplet asistivne tehnologije- tačskrin ekran i laptop sa adekvatnim softverskim aplikacijama za bogaćenje pojmovnog rečnika i učenje slova-Boardmaker i ABC Maestro, kao i mnoge druge, kaže Vanja Petković, osnivačica udruženja „Čepom do osmeha" i ističe da se  pomagala  dodeljuju po preporuci lekara, da prevashodno odgovaraju potrebama deteta i da zaista promene detetov život nabolje.    

Ono što je suština akcije jeste podrška pojedincima, objašnjava Petković, tačnije pomažemo deci sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, kao i njihovim porodicama, kako bi im se omogućilo lakše funkcionisanje u svakodnevnom životu i obrazovanju. 

Sakupljeni čepovi bivaju odveženi u reciklažne centre, a prikupljena novčana sredstva koriste se za kupovinu pomagala deci, pa tako akcija, osim što ima humanitarni karakter, podupire ekološko osvešćivanje društva i unapređivanje sistema odvajanja čvrstog otpada u Srbiji, dodaje Petković. 

U Novom Sadu, gde su prostorije ove organizacije, sakupljaju se i druge vrste reciklabilnog materijala (PET, limenke, biootpad, papir i karton, staklo), a sa idejom popularisanja primarne selekcije otpada ovo udruženje je razvilo i mobilnu aplikaciju Eko heroj sa sjajnim mogućnostima. 

U septembru 2017. godine, u saradnji sa brojnim prijateljima i volonterima, realizovali smo projekat „Mozaik za Ginisa”, kada smo uspeli da napravimo najveći mozaik na svetu od plastičnih čepova, veličine 621 m2, predstavivši tada naš grad u najsjajnijem mogućem svetlu. Ono što je od posebnog značaja, jeste da smo u junu 2018. godine, zajedničkim snagama uspeli da obezbedimo prvo igralište u Srbiji za decu sa i bez smetnji u razvoju, koje se nalazi na novosadskom Štrandu, zatim  još jedno u Pivnicama. Osim navedenih aktivnosti, udruženje „Čepom do osmeha” redovno održava i do 100 edukativnih radionica godišnje za decu predškolskog i školskog uzrasta na temu zaštite životne sredine. Do sada, uspeli smo da komuniciramo sa više od 60.000 mališana, što nam daje ogromnu energiju, ali i nameće odgovornost da nastavimo sa sprovođenjem naše misije, ističe Petković. 

Pored nabrojanih, udruženje sprovodi brojne projekte, kao što su, Sajam humanosti, prvi stručni skup pod nazivom „Ekosop 2019” koji je temu implementacije principa zaštite životne sredine u oblasti socijalnog preduzetništva, projekat OPENS 2019 „Gradonačelnik otvara vrata - uključimo se!” 

Prepoznati smo od gradova, lokalnih zajednica, državnih institucija, kompanija, privatnog sektora, vredno i naporno radimo na tome da postignemo još bolje rezultate. Prisutni smo i na brojim manifestacijama, poput Sajma ekologije u Novom Sadu, Sajma ekologije u Beogradu, preko Sportskih igara mladih, EXIT festivala jer se na sve načine trudimo da se naš glas čuje još dalje i što više, kaže Petković. 

Projekat „Svetski dan činjenja dobrih dela“ drugu godinu zaredom u Hrvatskoj 

U nedelju 16. aprila na području cele Hrvatske obeležen je drugu godinu zaredom „Svetski dan činjenja dobrih dela“. Ovaj humanitarni projekat organizuje Udruga „Djeca za bolji svijet" iz Samobora, a namenjen je osobama svih životnih dobi kako bi se podigla senzibilnost zajednice o važnosti i potrebi činjenja dobrih dela, brige, solidarnost i empatije u svim segmentima društva. 

„Svetski dan činjenja dobrih dela“ pre 17 godina pokrenula je međunarodna organizacija "Good Deeds Day", čime je danas postao globalni događaj koji se obeležava u 108 zemalja sveta. U Hrvatskoj se obeležava drugu godinu zaredom, a centralni događaj Svetskog dana činjenja dobrih dela bio je koncert Luke Nižetića koji je održan na glavnom gradskom trgu u Samoboru. 

Želimo da ovaj poseban događaj obuhvati što više sudionika u Hrvatskoj, tako da je u njega već sada uključeno puno udruga, većina lokalnih volonterskih centara, svi gradovi i županije, puno osnovnih i srednjih škola te razne plesne skupine i umjetnici. Veselimo se što možemo pozvati i građene da se uključe sa svojim samostalnim projektima kako bi svi mogli zajedničkim naporima doprinijeti svijetu s više dobrote, istaknuo je Leo Petrov, predsjednik i osnivač udruge „Djeca za bolji svijet". 

U projekat se mogu uključiti udruge koje se bave volonterskim aktivnostima, ali i građani s individualnim ili grupnim aktivnostima volontiranja. Svako se može uključiti na način da osmisle svoje aktivnosti koje bi u sklopu navedenog dana radili ili se mogu uključiti u već postojeće aktivnosti koje su predložile druge udruge. Ako građani sami kreiraju neki svoju aktivnost, potrebno ju je prijaviti putem stranice Good Deeds Day. Dobra dela mogu biti pojedinačna (npr. organizovati kupovinu starijoj osobi kojoj je potrebna pomoć) ili timska – (npr. čišćenje plaže ili pomoć oko uređivanja igrališta). 

Kako bi se poruka događaja proširila kroz zajednicu, svi koji učestvuju su pozvani objaviti fotografije samog volontiranja na društvenim mrežama koristeći hashtagove #GoodDeedsDay i #DanDobrihDjela, a svoje volontiranje mogu poslati i na e-mail djecazaboljisvijet@gmail.com.

U današnje vrijeme više nego ikada potrebno je da potičemo empatiju, solidarnost, brigu jedni za druge, kao i za okoliš u kojem živimo i za cijelu planetu. Stoga mislimo da će obilježavanje navedenog dana i ove godine naići na širok odjek kod građana Hrvatske. Nadamo se da će navedeni dan postati tradiciji u Hrvatskoj i da će svake godine okupljati što više sudionika, zaključio je Leo Petrov. 

Veliko srce zagrebačkih srednjoškolaca: „Kada bi mladi bili bolje upoznati, verovatno bi ih više volontiralo"

Da humanitarne vrednosti i empatija Uskrsa i dalje žive među mlađim generacijama, pokazali su učenici Opšte privatne gimnazije u Zagrebu, pa se njih više stotina odreklo svojih džeparaca tokom korizme (Velikog posta). 

U saradnji s udrugom Savao, ušteđeni novac su potrošili na kupovinu uskršnjih obroka i kolača za ljude bez doma. 

Za neke učenike, kao što je Noel, ovo nije bilo prvi put da učestvuju u ovakvoj akciji. Već drugi put učestvujući u ovoj akciji, naveo je kako na njega pozitivno utiče I da se oseća zadovoljno i ispunjeno. 

Posebno me veseli što ljudi ne dolaze samo zbog hrane već da bismo razgovarali i družili se. Oni koji su danas svjesni stanja u društvu su u manjini, a onih koji rade nešto po tom pitanju nažalost je još manje. Stoga u školama i javnom životu moramo što više spominjati stvarno stanje u društvu i slabosti koje se mogu uočiti. Kada bi mladi bili bolje upoznati s time vjerojatno bi bilo više mladih koji volontiraju, rekao je Noel. 

U paketima obroka koji su učenici pripremili nalazila su se dva sendviča, sok, vlažne maramice, čokoladica, banana ili jabuka, pašteta i dva uskršnja kolača. 

Učenici i građani u potrebi su takođe razmenili i svoja iskustva, kako su u zajedničkom druženju na Glavnom kolodvoru stekli nova poznanstva i izrazili nadu u bolje sutra. Učenica Opšte privatne gimnazije istakla je da bi mladima trebalo što više pokazivati kako žive ljudi kojima je potrebna pomoć. 

Crveni krst kako zaslužuje humanost volontera i dostojanstvo korisnika 

Sedište kragujevačkog Crvenog krsta će naredne godine biti na novoj adresi, u ulici Vojvode Putnika br. 4 (i Luja Pastera), onako kako je i želela dr Desa Milosavljević Branković (1901–1991), poklonodavac kuće na toj adresi. 

Dr Branković je bila višedecenijski volonter Crvenog krsta. Za života je, u znak sećanja na roditelje i pretke, koji su je očuvali i pomogli u školovanju i podizanju kuće, poklonila svoju kuću Crvenom krstu Kragujevac - da je nakon njene smrti koristi isključivo za svoje programske aktivnosti. 

Crveni krst Kragujevac je, nakon nekoliko godina pauze u korišćenju kuće iz bezbednosnih razloga, uspeo da obezbedi donatora koji će rekonstruisati postojeći objekat u identičnom arhitektonskom stilu i dograditi novi objekat u dvorišnom delu. Time se formiraju i nova kuhinja, magacin, prilaz prilagođen za invalide i mnogo bolji uslovi za korisnike, posebno za naše starije sugrađane. Mladim volonterima biće omogućeno da nastave sa dobrim radom u moderijim i boljim uslovima (kabineti, učionice, sala za seminare i dr), čime se ulaže u neformalno obrazovanje mladih u duhu humanosti. 

Skupština Crvenog krsta i članovi Upravnog odbora, usvojili su odluke o rekonstrukciji i dogradnji objekta Crvenog krsta u Kragujevcu jer će budući objekat biti funkcionalan, moderan i dizajniran za dugovečnost. 

Dogradnja će rešiti još jedan veliki dugogodišnji problem, a to je dotrajalost montažnog objekta u ulici Svetozara Markovića broj 7. Tu se 24 sata pripremaju školske užine i obroci za korisnike narodne kuhinje, ali se i kroz dohodovne aktivnosti priprema i ketering, kojim se obezbeđuju preko potrebna sredstva za kvalitetnije pružanje socijalnih usluga, pre svega za decu korisnika narodne kuhinje. Problem je postao složeniji nakon saznanja da su vlasnici, koji su u dogovoru sa gradom 2001. ustupili Crvenom krstu zemljište na određeno vreme (za izgradnju objekta za rad narodne kuhinje), isto zemljište prodali novom vlasniku 2022. godine. 

Novinari i predstavnici grada su se potrudili da se novi vlasnik zemljišta upozna sa dugom tradicijom dobrih dela volontera i sa radom Crvenog krsta. Zajednički je iznađeno izuzetno rešenje kojim Crveni krst Kragujevac dobija višespratnu zgradu veličine 860 kvadrata i rekontrukciju zgrade od 230 kvadrata, ukupne vrednosti radova od 1,2 miliona evra. Donator je preduzeće „Old siti rezidens" koje je do sada za izradu projektne dokumentacije doniralo 19.602 evra. Praćenjem predviđenih radova baviće se posebna radna grupa, sa obavezom da zaključke, izveštaje i predloge jednom mesečno dostavlja Upravnom odboru Crvenog krsta, Skupštini i donatoru.  

Sa donatorom je potpisan načelni sporazum o uslovima preseljenja, a konačni ugovor biće sklopljen nakon što Crveni krst izvrši i procenu vrednosti imovine koju poseduje, koju su generacije volontera i dobrotvora stvarale, kako bi se na najbolji način zaštitila i sačuvala imovina. 

Otvoren konkurs „Dobro biram – Volontiram!“ 

Konkurs „Dobro biram – Volontiram!“, kojem je svrha kroz literarni i likovni izražaj prikazati volontiranje kao društveno korisno za decu i mlade, ali i za celokupnu zajednicu, pružio je mogućnost učenicima osnovnih škola Krapinsko-zagorske županije od 5. do 8. razreda da se prijave na jedno takmičenje, odnosno bira da li želi da se prijavi putem literarnog ili likovnog izražaja. Za prijavu je bilo potrebno priložiti tekst ili ručno nacrtanu sliku koja prikazuje volontiranje, iskustva, i pozitivne uticaje volonterstva.  

Kako je za Radio Kaj rekla voditeljka projekta Ana Đurkan, stručni žiri će izabrati osam najboljih radova, kojima će se dodeliti simbolične nagrade na zajedničkom susretu škola, a svi radovi biće objavljeni u e-katalogu na zvaničnoj stranici Mreže udruga Zagor.

U Krapinsko-zagorskoj županiji stvoreni su dobri temelji za razvoj volonterstva izgradnjom Volonterskog centra u Zaboku te osnivanjem Volonterskog servisa i provođenjem različitih aktivnosti unutar njega, dodala je Đurkan. Natječaj se provodi u sklopu projekta #zavolontirAJMOse kojeg provodi Mreža udruga Zagor s partnerima, a projekt financira Ministarstvo znanosti i obrazovanja u okviru izvaninstitucionalnoga odgoja i obrazovanja te sufinancira Krapinsko-zagorska županija.