Udruženje “Čepom do osmeha” uspešno sprovodi akciju sakupljanja plastičnih čepova kako bi osnažili i pružili podršku pojedincima i porodicama osoba sa invaliditetom.
Ova akcija sprovodi se od 2012. godine, a danas okuplja više od 2.000 aktivnih volontera u Srbiji i regionu. Više o radu udruženja ispričala nam je predsednica udruženja, Vanja Petković, master analitičarka zaštite životne sredine.
Kako je nastalo udruženje „Čepom do osmeha“? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?
Vanja: Udruženje „Čepom do osmeha“ osnovano je 2014. godine, ali se ideja o pokretanju akcije rodila par godina ranije. Naime, još kao studentkinja ekologije, a danas predsednica udruženja „Čepom do osmeha“ i master analitičar zaštite životne sredine, usvojila sam primer dobre prakse sakupljanja plastičnih čepova za koji sam saznala za vreme boravka u Sloveniji, tokom trajanja osnovnih studija. Zbog naklonosti prema zaštiti životne sredine i rešenosti da promenim svoje okruženje, uz podršku porodice i prijatelja, odlučila sam da akciju sličnog karaktera pokrenem u zemlji u kojoj sam odrasla, školovala se i osnovala porodicu.
Humanitarno ekološka organizacija „Čepom do osmeha“ bavi se sakupljanjem plastičnih čepova, čijom se reciklažom obezbeđuju novčana sredstva za kupovinu namenskih pomagala za decu i studente do 26 godina starosti, sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.
Do sada je kroz akciju uručeno 55 pomagala, među kojima se nalaze invalidska kolica, elektromotorna invalidska kolica, električni vertikalizator, različiti tipovi hodalica, električnih tricikala, koncentrator kiseonika, tableti, prenosni računari i tastatura na Brajevom pismu prilagođene potrebama slepih osoba, kao i mnoga druga.
Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?
Vanja: Oduvek sam želela da se bavim nečim što me u potpunosti ispunjava i da svoje formalno obrazovanje primenim kako bih doprinela promenama u svom okruženju i ostavila neizbrisiv trag za generacije koje dolaze. Moram da priznam da model ponašanja u vezi sa odnosom prema životnoj sredini, nosim iz kuće i da su moji roditelji podstakli afinitete koje sada pokušavam da negujem i uz pomoć svog stručnog tima proširim i podelim sa svim građanima Srbije.
Kao što sam već navela, prodajom sakupljenih plastičnih čepova, obezbeđujemo novčana sredstva kojima se vrši kupovina pomagala deci sa invaliditetom. Na ovaj način smo, kako to često volimo da kažemo među sobom, spojili lepo i korisno, odnosno kroz brigu o životnoj sredini uspeli da probudimo humanost, razvoj osećaja empatije, solidarnosti, tolerancije i socijalne integracije društveno osetljivih i ugroženih grupa.
Zbog svakog dečijeg osmeha i beskrajne zahvalnosti roditelja, čije smo živote i svakodnevicu promenili čineći veoma jednostavnu stvar, odnosno sakupljajući čepove, osećamo potrebu, ali i odgovornost, da nastavimo da sprovođenjem svoje misije u delo i od te ideje nećemo odustati.
Kako je COVID-19 kriza uticala na rad udruženja? Kako se promenio način na koji funkcionišete, na koje aktivnosti ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?
Vanja: Kao i sve druge, ova situacija nas je zatekla delimično nespremne. U kratkom vremenskom periodu, bili smo primorani da promenimo svoje prioritete i da se naviknemo na nove uslove življenja. Sa svojim timom volontera i angažovanih koordinatora, postarali smo se da iz nastale situacije izvučemo najbolje, da kroz svoje aktivnosti ukažemo na važnost očuvanja životne sredine, da pomognemo ugroženima i da damo sve resurse na raspolaganje, odnosno pružimo svoj maksimum.
Moramo da naglasimo da napisane reči nisu slučajnost i da su naša dela za vreme trajanja pandemije, ali i višegodišnji rad, prepoznati i priznati i da smo odlikovani nagradom „Pokretači promena“, u kategoriji „Prvi glas građana“, koji dodeljuju Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID).
Za sve one čije se dobročinstvo ne može meriti, niti iskazati nagradom, ovo je potvrda da smo na pravom putu i da činimo ispravne stvari.
Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi za 2021. godinu?
Vanja: Svakako da smo i dalje najviše fokusirani na pomoć i podršku deci i osobama sa invaliditetom, kako kroz sakupljanje plastičnih čepova, kupovinu pomagala, tako i kroz sprovođenje projektnih aktivnosti, koje za cilj imaju poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u društvu i povećanje vidljivosti njihovih potreba i kvaliteta svakodnevnog života, kako u periodu odrastanja, tako i u kasnijem dobu, prilikom zapošljavanja. Trudimo se da negujemo ono što je izvorno i karakteristično za akciju, a to su upravo humanitarni karakter, volonterski duh i dečiji osmeh.
Marljivo smo radili na izradi Inicijative za unapređenje zaštite životne sredine, pod nazivom „Zelena regija Evrope – Vojvodina bez zagađenja“. Ona podrazumeva niz aktivnosti koje ćemo sprovoditi, a koje su diversifikovane i imaju za cilj da mobilišu građane i javne aktere iz pomenute oblasti, da se na raznim nivoima uključe u inicijativu udruženja „Čepom do osmeha“, kako bi do 2023. godine AP Vojvodina bila evropski zeleni region.
Ukoliko situacija dozvoli, nastavićemo sa onim što je naš zaštitni znak, a to su edukacija najmlađih predstavnika društva, održavanje kreativnih radionica kojima sa decom komuniciramo na inovativan i pristupačan način, održavanje manifestacija sklapanja mozaika od plastičnih čepova, sajmova, ekoloških i sportskih događaja, koji podrazumevaju uključivanje što većeg broja dece i promovisanje ispravnih navika i vrednosti značajnih za socijalni razvoj deteta i zaštitu životne sredine.
Kako se finansira udruženje „Čepom do osmeha“, sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način? Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad udruženja?
Vanja: Udruženje „Čepom do osmeha“ je po svojoj prirodi neprofitno i sredstva kojima se podmiruju elementarni troškovi neophodni za njegovu održivost, obezbeđuju se kroz konkurisanje i sprovođenje projekata gradskog, pokrajinskog i republičkog ranga.
Osnovni način za podržavanje akcije „Čepom do osmeha“, upravo je sakupljanje plastičnih čepova, učestvovanje u naših aktivnostima i animiranje svoje okoline da učini isto. Plastični čep samo je simbol za promene do kojih dolazi usled podizanja ekološke i svesti o zaštiti životne sredine.
Svima koji žele da učestvuju u akciji sakupljanja plastičnih čepova savetujemo da to učine već danas. Uz malo kreativnosti, možete osmisliti izgled kutije za odlaganje čepova, ili se pak možete obratiti našim volonterima i koordinatorima, kako bi dobili brendirane i prepoznatljive kutije za čepove.
Na koji način mislite da „Čepom do osmeha“ doprinosi razvoju filantropije u Srbiji?
Vanja: Odgovor na ovo pitanje, krije se u svemu onome što činimo zajedno sa svima koji nas podržavaju i učestvuju u akciji „Čepom do osmeha“. Svakodnevna borba za poštovanje jednakosti, briga o deci i osobama sa invaliditetom, sprečavanje diskriminacije, to što ne poznajemo razlike ni po kom osnovu, definišu i čine naš doprinos filantropiji, ali ne samo u Srbiji. To kažemo, jer delujemo lokalno, a razmišljamo globalno i gradimo sistem vrednosti koji mora biti, i jeste univerzalan u bilo kom delu planete Zemlje.
Briga o zaštiti životne sredine i širenje informacija, zagovaranje i edukacija na ovu temu, takođe podležu značenju termina filantropija, jer su priroda i njena dobra, nešto iz čega crpimo osnovnu energiju za život i nešto od čega zavisi naš opstanak.
Da li sarađujete sa drugim neprofitnim organizacijama, kojim i na koji način?
Vanja: Sarađujemo sa brojim neprofitnim organizacijama i udruženjima, na teritoriji cele Srbije. Zaista imamo širok opus interesovanja i uvek smo dostupni za saradnju sa svima onima koji u našem zajedničkom doprinosu vide benefite koji se odnose na opšte dobro i čitavu zajednicu.
Nikada nismo u potpunosti ograničili oblast delovanja, iako je vizija koju imamo prezicno definisana i verovatno je ta nit razlog zbog kog naš učinak nema granice i nešto što bi okarakterisali kao najveću prednost i vrlinu koja nas kao organizaciju krasi.
Imate i dosta aktivnih volontera. Na koji način dolazite do njih i motivišete ih da se pridruže aktivnostima udruženja?
Vanja: Upravo tako. Udruženje „Čepom do osmeha“ broji preko 2000 volontera, od kojih su 25 koordinatori u svim većim gradovima i mestima Srbije. Zapravo, taj broj je mnogo veći, jer je svako ko odvoji plastični čep i odloži ga na za to predviđeno mesto, naš volonter i delić sjajne celine i široko razgranate mreže.
Svi oni koji volontiraju u organizaciji, na ovaj, ili onaj način, pronašli su nas, jer je pozitivna energija koju odašiljemo intenzivna, cilj kom težimo jasan i definisan i sve što radimo transparentno, pouzdano i kvalitetno. Na kraju krajeva, formirali smo sredinu u kojoj se svi osećaju prihvaćeno, imaju priliku da ravnopravno učestvuju u donošenju odluka i u mogućnosti su da oslobode i daju ono najbolje od sebe.
Takođe su i krajnji rezultati, tačnije dečiji osmesi i osećaj da ste učinili nešto dobro kako bi pomogli i olakšali tuđu egzistenciju, isceljujući i prave razliku između života i pukog preživljavanja.
Da su sve naše tvrdnje istinite, govori činjenica da smo 2019. godine polaskani Nagradom za volontiranje, u kategoriji „Najbolja dugoročna akcija u Srbiji“, čime smo zaokružili priču i dali joj novu dimenziju.
Na koji način osobe kojima je potrebna podrška, odnosno oni za koje skupljate čepove dolaze do vas?
Vanja: Svake godine je na zvaničnom web sajtu organizacije „Čepom do osmeha“ dostupan Konkurs, na koji roditelji ili staratelji mogu da prijave decu kojima je pomoć u vidu pomagala neophodna, a ne mogu da je ostvare na drugi način.
Postupak prijave nije komplikovan i sve je detaljno i jasno objašnjeno. Koordinatori i volonteri u svojim sredinama i gradovima podstiču roditelje da podnesu dokumentaciju za dodelu pomagala, sarađuju sa udruženjima sličnog tipa i stoje na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice. Sve u vezi sa navedenim, dostupno je i na društvenim mrežama, dok se o tome oglasimo i putem medija, kako bi informacije doprle do što većeg broja ljudi.
Bez obzira na ograničenja definisana Statutom udruženja i to što nismo u mogućnosti da odgovorimo na sve zahteve, naglašavamo da smo dostupni na svim sredstvima komunikacije, počev od društvenih mreža, telefona, do e-mail-a i da se uvek trudimo da ponudimo rešenje i opciju, makar i u vidu saveta.
Šta su najveći uspesi koje je udruženje ostvarilo u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete?
Vanja: Možda deluje da se stalno vraćamo na to, ali cifra od 55 uručenih pomagala, zaista je inspirišuća, jer se ne radi samo o sredstvu koje će nekom detetu olakšati svakodnevicu, niti o jednom skladno organizovanom danu. Radi se o dugotrajnom odnosu koji gradimo sa decom i njihovim porodicama, radi se o tome da smo učinili nečiji problem vidljivim, da smo ga trenutno rešili, oslušnuli njihove potrebe i dali do znanja da nisu sami.
Nikada se ne postavljamo kritički, već stojimo na usluzi sa svim resursima, znanjem, veštinama i iskustvom koje posedujemo. Činjenica da smo za vreme trajanja pandemije korona virusa, uspeli da zaposlimo tri osobe sa invaliditetom, zaista je nešto što je kruna našeg delovanja sve ove godine, zato što smo uspeli da promenimo živote troje ljudi i njihovih porodica, a koji su zapravo oplemenili nas i proširili nam vidike onoliko koliko nismo mogli ni da zamislimo.
Ostvarenje na koje smo takođe veoma ponosni je Prvo kombinovano igralište za decu sa i bez smetnji u razvoju, koje smo uz pomoć partnera 2018. godine postavili na novosadskom kupalištu Štrand. Radi se o igralištu koje je opskrbljeno sa pet posebno izrađenih sprava prilagođenih deci sa invaliditetom, a koje mogu da koriste sva deca jednako.
Ono što je verovatno najveći postignuti uspeh, jeste tim koji čini dušu akcije „Čepom do osmeha“. Tim motivisanih, ambicioznih i entuzijastičnih ljudi, različitih životnih dobi, iz različitih sfera, mesta i gradova, koji je okupila plemenita i nesvakidašnja ideja sakupljanja plastičnih čepova, a koja je postala uobičajena pojava u svakom domu i zajednici u Srbiji.
Nastavićemo sa edukacijom stanovništva na temu zaštite životne sredine, sortiranja otpada, reciklaže, usađivanja ispravnih navika, modela ponašanja i dizanjem ekološke svesti na još viši nivo.
Podsticaćemo razvoj socijalnog preduzetništva i truditi se da razvijemo i obezbedimo bolju sredinu za napredak dece i osoba sa invaliditetom. Ideja u koju iskreno i duboko verujemo je da samo zajedničkim snagama možemo da načinimo promene i velike i korisne stvari za društvo.
Leave a comment