U novom intervjuu o crowdfundingu vas upoznajemo sa Svetionikom iz Novog Pazara — udruženjem gde humanitarne ideje postaju realnost, a zajednica igra ključnu ulogu u ostvarenju promena za opšte dobro.

Duboko uronjeni u svet dobrotvornog delovanja, može se reći da je Svetionik organizacija koja je uspostavila standard u korišćenju crowdfundinga za ostvarivanje humanitarnih ciljeva. Njihova stručnost i iskren pristup prikupljanju sredstava na platformi Donacije.rs su postavili temelje za njihovu reputaciju kao „organizacije koja nikada ne omane“ na našoj platformi. Kroz pet kampanja koje su lansirali tokom godina, Svetionik je prepoznao i iskoristio snagu svoje zajednice, pretvarajući svaku humanitarnu ideju u konkretnu promenu za dobrobit šireg društva.

Intervju sa njihovim timom otkriva ne samo angažovane pristupe koje Svetionik primenjuje da bi podstakao ljude na podršku, već i dublji uvid u crowdfunding kao ključni mehanizam za finansiranje projekata neprofitnih organizacija.

Kroz razgovor sa direktorom udruženja Mirzom Aličkovićem i koordinatorkom za mlade i humanitarni rad Muhteremom Čuljković ističemo izazove i uspehe Svetionika, a odgovori nude korisne lekcije i smernice za organizacije koje žele da iskoriste prednosti i potencijale koje crowdfunding nudi.

Započinjemo razgovor vašom poslednjom kampanjom kod nas: #DonirajStipendiju. Zašto ste odlučili da pokrenete tu ideju na Donacije.rs?

Mirza: Projekat „Doniraj stipendiju“ traje već 6-7 godina, a mi se od osnivanja organizacije bavimo stipendiranjem studenata i srednjoškolaca. Međutim, kada smo kroz projekat krenuli aktivno da ga sprovodimo pre nekih šest godina, prvo smo pokrenuli lokalno i krenuli sa 20-25 stipendija, sledeće godine 40, pa 80, pa 160.

Bio je neki trend da se svake godine duplira broj ljudi koji donira za projekat stipendija. Mi smo bili ograničeni na lokalnu zajednicu, Sandžak, dijasporu i slično. Kad smo već pokrili taj deo, veći korak nam je i cela Srbija. Platforma Donacije.rs nam je dala mogućnost da budemo vidljivi — kako našoj zajednici, tako i celoj Srbiji, ali i mogućnosti koje je u tom trenutku nudila platforma. Tu pre svega mislim na doniranje karticom, koje mi u tom trenutku nismo imali kao udruženje. To nam je bila jedna od ključnih stvari — otvaramo se prema celoj Srbiji i online doniranju, jer do tada su online donacije bile samo preko Paypal-a.

To nam je bila super aktivnost, da omogućimo i veći i bolji način donacija, a i da možemo da se proširimo. Prvo smo bili malo skeptični koliko će ostatak Srbije prepoznati, jer su stipendije namenjene ljudima koji su iz ovog regiona (Raška, Novi Pazar, Tutin, Sjenica), pa smo imali sumnju: zbog čega bi neko iz ostatka Srbije donirao, ako nisu stipendije za sve mlade ljude?

Na osnovu donacija koje smo primali preko platforme, videli smo da je to bila sjajna aktivnost. Tu mogu da navedem primer od prošle godine — tokom kampanje nas je kontaktirala firma „Informatika“ iz Beograda. Kod njih se svake godine kolektiv skupi, svako donira određeni iznos 100-200 evra i pred Novu Godinu doniraju za neku lepu akciju. Rekli su nam da tada uđu na platformu Donacije.rs i ako im se svidi neka kampanja, odaberu je i doniraju. Tada su donirali par hiljada evra za stipendije. Oni i slični njima možda nikada ne bi čuli za nas da nije bilo platforme.

Povećavali su se kapaciteti broja studenata koje možete podržati. Kako se taj rast dogodio? Da li je to zbog vidljivosti kampanja?

Mirza: Mi smo prošli kroz sve moguće faze fandrejzinga na lokalu — kroz obuke na terenu, eksperimentisali smo sa svim mogućim, koristili društvene mreže, lično obilazili donatore, išli od vrata do vrata, obilazili firme, svoje prijatelje... Imali smo i druge donacije, pored ovog projekta se dugo bavimo humanitarnom pomoći ugroženom stanovništvu, pa smo tu već imali bazu donatora. Ako je bilo dvadesetak stipendija prve godine kada smo krenuli, to je bilo zato što nije dosta ljudi čulo za to. Sledeće godine je još više potencijalnih donatora čulo.

Sada, kada imamo 400-450 stipendija, to je zato što se u međuvremenu pročulo. Ljudi kroz ovaj program vide da pomažemo mladima i obrazovanju. Primetili smo da ljudi najviše doniraju za humanitarne akcije i obrazovanje, a kada smo ta dva spojili, ljudi su to prepoznali kao stvar kojoj veruju. Mi smo se trudili uvek da budemo što transparentniji uvek, koliko se para skupilo, ko je sve podelio, spisak studenata.

Muhterema: Takođe, dali smo mogućnost donatorima da lično upoznaju studente, odnosno stipendiste. Otvoreni smo za to da bi stekli poverenje.

Mirza: Tako je. Pored toga što su oni mogli da se upoznaju, imali smo i tu opciju: „Ne morate novac da donirate nama, već možemo da vam damo žiro-račun osobe i da se vi obavežete na 10 meseci uplaćivanja po jednu stipendiju“. Nevažno je da li će stipendija ići preko donatora ili preko nas, što je bio dodatan podstrek za donacije.

Da li su donatori pristajali da usmeravaju sredstva direktno na račune studenata?

Mirza: Da. Iako to nije neki veliki procenat donatora, ali ima ljudi kojima je drago da sami puste stipendiju. Često se dešava da posle godinu-dve shvate da im je to previše naporno i onda reše da će nama uplatiti sav novac, jer su videli da je to sve kako treba. Ima ih i koji i dan-danas uplaćuju direktno korisnicima, ali većina ide preko nas.

Muhterema: Nekima se toliko svidi, da oni žele da proprate živote tih studenata, ako je teška situacija i van tog stipendiranja, žele i da im nađu posao i na nekom većem nivou da proprate njihove živote.

Mirza: Baš ovih dana treba da nas poseti donator koji stipendira sedam studenata, da napravi sastanak sa njima, da čuje koji su njihovi problemi, šta završavaju, koje su njihove struke i onda, pošto je on uspešan biznismen ovde na lokalu, da se obaveže da i pored toga nađe neko stažiranje dok studiraju, a sutra možda i neki dobar posao.

Da li biste rekli da je stvar u dobroj ideji i transparentnosti, kako bi donatori krenuli da se involviraju i više nego što je od njih inicijalno traženo?

Mirza: Sto posto, transparentnost je pod broj jedan, pod broj dva je dobra ideja, jer oni ovo posmatraju i kao humanitarnu pomoć i kao obrazovanje. I onda bude "dva u jedan".

Muhterema: I nije samo ideja, već i verovanje u tu ideju, jer oni vide da mi verujemo u to što radimo i to se stvarno prenosi. Mnogo je više od ideje.

Mirza: Poverenje je glavno i to bih naglasio. Svetionik postoji 18-19 godina i to već daje neku sigurnost tim ljudima, jer ove godine je negde oko 19 miliona dinara prikupljeno za stipendije, što i nama pokazuje da nas je zajednica prepoznala kao sigurnog partnera. Nekako se sve te kockice uklapaju da bi došlo do uspešne kampanje.

Na koje načine ste motivisali podržavaoce da se angažuju u pružanju podrške studentima i uopšte za vaše kampanje?

Mirza: Mislim da smo pokrili skoro sve načine kojima smo mogli da dođemo do ljudi. Facebook, Instagram, YouTube kampanje koje su jako bitne, naročito zbog dijaspore.

Veliki je potencijal u dijaspori, nama preko 50 posto uplata za stipednija dolazi odatle. Najlakši način da se dođe do njih jesu društvene mreže, kao i Google reklame, mejlovi i slične stvari. Kao jedna od ključnih stvari jeste dobar video za kampanju. To nam svake godine daje najveću uspešnost i jako je bitno da taj video prenese stvarno emociju i urgentnost te akcije.

Poslednjih par godina kroz video pokušamo da prenesemo životnu priču tih ljudi gde zamolimo glumce amatere, njihove vršnjake sa fakulteta i srednjih škola da pročitaju motivaciono pismo, pošto ljudi konkurišu za stipendije preko motivacionog pisma.

Onda oni odglume i ispričaju njihovu priču. Zbog zaštite identiteta, nikada ne izlažemo studente da pričaju u svoje ime, nego odaberemo najvidljivije priče koje glumci samo treba da prenesu drugim ljudima, da vide koliko je zaista važno ili urgentno. Taj video je broj jedan, smatram da on najviše doprinosi donacijama. Pored standardnih stvari, Donacije.rs i Paypal, pozivamo i influensere da oni reklamiraju, motivišu ljude, i imamo na lokalu različite akcije.

Muhterema: Prošle godine smo imali par lokalnih akcija, isprobali smo ih i baš su se super pokazale. Jedna od tih je humanitarni bazar gde smo par dana sakupljali knjige, predmete i slike. Poziv je bio da ljudi doniraju kako bi sva sredstva otišla na stipendije i samo za jedan dan smo prikupili dve godišnje stipendije, što je stvarno bilo jako uspešno.

Imali smo i aktivnost na univerzitetu, gde smo pozvali profesore i studente na veče društvenih igara, gde je bila izložena ideja i sav prihod je otišao u svrhe stipendija. Nije toliko bio cilj sakupiti sredstva, već da se ideja čuje i da profesori to prepoznaju kao bitno.

Mirza: Na gradskom šetalištu uvek bude štand za donacije gde ljudi uvek mogu da dođu i ubace donaciju u kutiju, što je isto dobar način da se prikupi novac. Kod nas u Srbiji, a naročito u Sandžaku, i dalje ta svest o online doniranju nije na zavidnom nivou. Ljudima je najlakše da odu i ubace u kutiju novac ili da ide preko banke.

Ljudi su i dalje skeptični prema online plaćanju, nisu još navikli. Mi često imamo i druge akcije, književne večeri u kafiću, deljenje flajera po gradu... Mislim da nije postojao kafić u gradu da nije imao naš flajer na stolu kako da se donira stipendija, bilbordi po celom gradu, a sada su LED ekrani aktuelni. Pa smo obišli sve te vlasnike, a njihova donacija je bila da naša reklama bude mesec ili dva na njihovom bilbordu, tako da su skoro svi bilbordi u Pazaru bili prekriveni vizualima kampanje.

Kako dođete do lokala ili bilborda? Predstavite vlasnicima svoju humanitarnu ideju u nadi za pro-bono podršku?

Mirza: Bukvalno uvek tražimo vlasnika, odemo kod direktora, šefa, iznesemo ideju, ispričamo o čemu je reč i oni se uvek trude da podrže na taj način. Njima je najlakše, jer ništa ih ne košta, plus benefiti što se prikazuju društveno-odgovornim, tako da to je uvek super situacija. Ne mogu da se setim da smo od bilo koga dobili odbijanje.

Muhterema: Ono što se pokazalo možda i najbolje pored cele kampanje je što imamo i ekipu koja ide lično u firme ili preduzeća: pričamo sa vlasnicima, iznesemo ideju, tako da je to zaista mnogo pomoglo.

Mirza: Druga najznačajnija stvar je lični kontakt sa donatorom. Pod donatorom ovde mislim na veće donatore, vlasnike firmi i slično. Jako je teško doći do njih, uvek je na osnovu preporuke, tako što znamo nekog ko nas preporuči. Ako je to osoba koja je već pristala da donira, dakle veruje u tu ideju, onda tražimo od njega da nam zakaže sastanak u drugoj firmi.

To se pokazalo mnogo uspešno, bude manji broj takvih donatora, ali je veća donacija, jer su to ljudi koji su imućni. Najveći izazov posle je stalna komunikacija sa tim donatorima. Dešavalo nam se tokom velikih kampanja i obaveza da ih nenamerno zapostavimo, ali održavanje kontakta je posle stvarno najbitnija stvar.

Čest problem kod organizacija je što ne znaju kako da dođu do veće podrške ili do značajnijih donatora, ali se to opet svodi na aktivnost ili kontakte. Verujemo da ste tu u prednosti jer dugo postojite i ljudi su razvili poverenje, ali i vi ste dosta radili da to ostvarite.

Mirza: Na početku smo išli od prodavnice do prodavnice da se predstavljamo. Dosta puta je bilo: „Nas ste našli da varate“ i slični komentari. Nisu nas poznavali i ljudi su stvarno bili skeptični dugo vremena, što je razumljivo.

Naglasio bih da imamo ogromnu bazu volontera, oko 200-300 ljudi u svakom trenutku koji volontiraju za organizaciju i oni su u velikoj meri zaslužni za uspešnost. Svako od njih takođe ima nekog imućnog rođaka ili rođaka u dijaspori. Ako ne to, svako od njih da podeli vest o kampanji na svom profilu, a to je odmah besplatan reach koji je ogroman. Oni dele flajere, obilaze kafiće, nose sve gde treba, tako da je to ogromna logistika. Da se to plaća, bio bi ogroman novac, a oni sve rade volonterski. Da nije tog volonterskog rada, mislim da uspešnost kampanje ne bi bila ni 50 posto.

Kako doći do volontera? Koji biste savet dali organizacijama?

Mirza: Prvi problem je kako doći do volontera, drugi kako ih zadržati i treći kako upravljati njima.

Muhterema: Nekada se i mi čudimo otkud ovoliko volontera, otkud tolika zainteresovanost, pitanje je kako ih i zadržati, motivisati i slično, to je stvarno veliki zadatak. Inače omladina stvarno voli humanitarni rad, to ih je najpre privuklo. Nakon toga, kako je rastao broj edukacija u udruženju, posebno za mlade, mentalna higijena, sve ono što je privlačno mladima, na taj način smo privukli dosta omladine koja je došla u našu organizaciju i dosta omladine reši da ostane u našoj organizaciji kao volonter, bilo da bude edukativnih ili humanitarnih stvari. Same stipendije su doprinele velikom broju volontera, mi od njih (stipendista) ne zahtevamo da budu volonteri, ali oni žele da budu deo akcija i aktivnosti.

Mi se trudimo da ih motivišemo na taj način što organizujemo često druženja, edukacije, putovanja, to je jako privlačno mladima. Uvek gledamo da na putovanja povedemo sve volontere koji su zaista bili aktivni i da im se zahvalimo na taj način.

Mirza: Desi nam se da jedne godine imamo 200-300, sledeće godine možda 50, pa sledećeg meseca 300 (volontera). Poslednjih meseca dana organizujemo aktivnosti, bukvalno svaku drugu noć imamo neku aktivnost, na primer kviz, veče društvenih igara, gledanje filma, obično druženje u kancelariji... Imamo sreću da je kancelarija velika i u centru je grada, pa to bude kutak za mlade. Koliko je teško doći do njih, toliko je teško i zadržati ih.

Vidimo da radite odličan posao, da ih motivišete i pružate im različite sadržaje, a broj volontera dokazuje da to radite dobro. Prema vašem mišljenju, koju vrednost su donatori prepoznali u kampanjama?

Mirza: Broj jedan je humanost, odnosno pomoć svojoj zajednici i mladima i specifično pomoć mladima u obrazovanju. Mislim da svi mogu da se poistovete sa time. Ima donatora koji su više za obrazovanje i obrazovne aktivnosti, drugi su više za humanitarni rad, a u ovom slučaju svi ljudi mogu da se povežu i da im se to svidi.

To je ulaganje u budućnost, jer su mladi naša budućnost, njima se daje šansa da se obrazuju, a nemaju dovoljno sredstava, tako da je ta humanost najveća vrednost sa kojom se poistovećuju.

Muhterema: I mi smo svesni činjenice da mnogo mladih odlazi, svesni smo i iz kojih razloga odlaze, a imali smo mnogo lepih slučajeva kada mladi koji su bili naši stipendisti, i ako odu van, oni žele na neki način da se zahvale svojoj zajednici i budu budući donatori, što je stvarno jedan od uspeha. Imali smo par slučajeva takvih donatora koji su nekad bili stipendisti.

Mirza: Mislim da većina njih ako se zaposli ili bilo kako da se ostvari pokušava na neki način da vrati, da se oduži, ne nama nego zajednici.

Volonteri

Da li ste koristili druge metode prikupljanja sredstava tokom kampanje? Ako da, koje?

Mirza: Podela flajera po gradu, to je više bio poziv na akciju nego promocija, jer je svaki flajer imao informaciju kako mogu donirati.

Donatorske kutije ste postavljali po lokalima i gde god ste mogli?

Mirza: U restoranima da, najveći fokus je bio na šetalištu u Novom Pazaru, imali smo kutiju i u par kafića u Pazaru i Sjenici. Nismo previše kutija stavljali u te objekte, stavili smo dosta fokus na online doniranje.

Do pretprošle godine smo imali svake godine donatorsko veče koje se zvalo „Veče dobrih ljudi“, gde smo pozivali mnogo ljudi iz korporativnog sektora ili ljude za koje smo smatrali da mogu da doprinosu u kampanji. To smo radili 4-5 godina zaredom, do korone. Nikada se više nismo usudili jer je zahtevalo ogromnu organizaciju i izdatke. Upitno je bilo koliko je bilo uspešno što se tiče prikupljanja sredstava. Super je bilo za reach, da čuje dosta ljudi. Ove godine smo takođe razmišljali da li to da pokrenemo, ali nismo.

Prema vašem iskustvu, online donacije su počele da uzimaju sve više maha, pogotovo ljudi iz dijaspore?

Mirza: Da. Kada bih napravio paralelu, na primer za ovu godinu, mislim da je lični kontakt i obilazak velikih donatora broj jedan, a broj dva bi bile online donacije. Kada kažem online, tu je stvarno bitno potruditi se da je što veći spektar mogućnosti, da ljudi mogu da uplate karticama, ili na devizni račun ili Paypal-om.

Muhterema: Ono što je još zanimljivo je da ovde imamo reportere za Prvu i razne televizije na nivou Srbije, a nakon svake izjave bile su uplate na žiro-račun iz Srbije, što je stvarno lepo.

Mirza: Mislim da je 90 posto izjava bilo za jutarnje programe, izgleda da dosta ljudi gleda jutarnji program, npr. Prve i Nove S.

Koje su bile olakšavajuće, a koje otežavajuće okolnosti tokom kampanje?

Mirza: Skoro ništa nije lako. Koliko god da ovo zvuči bajno, lepo, svi nam veruju... To je ogroman rad. Mi bukvalno poginemo tih tri meseca. Desetine sastanaka našeg tima koji radi u organizaciji sa volonterima, stotinak sastanaka sa donatorima, stres da li ćemo stići, a paralelno se ljudi prijavljuju za stipendije.

Dok traje proces prijave i selekcije, mi sa druge strane prikupljamo taj novac. Uvek je stres da li ćemo obezbediti dovoljan broj za stipendije za sve one kojima je potrebno, a prijavili su se. Ove godine smo presekli na 400 ili 410 stipendija, a napravili smo selekciju za 420.  Pa je bilo „šta da radimo za ovih 10“, pa smo objavili da su i oni dobili stipendiju iako nemamo novac za njih, u nadi da će se tokom godine, pošto im puštamo po 6.000 dinara svakog meseca, neko možda javiti. Već je većina za tih 10 pokrivena, ali je stvarno teško.

Nekim stvarima damo previše energije, a ne bude neki feedback. Imali smo humanitarni bazar, imali smo druženje na univerzitetu, a to sve zahteva ogromne napore da se organizuje. Nekada bude manje uspešno, nekada više, ali je to sve super za reach, da što više ljudi čuje o tome.

Šta je ohrabrujuće u crowdfundingu?

Mirza: Ohrabrujuć je rezultat. Nekad smo u bržem sistemu rada, nekad u sporijem: sve zavisi kakav je odziv zajednice. Na primer, ako smo danas obišli 10 donatora i od toga pet njih reklo da želi da donira i super se odazvalo, onda narednih dana obilazimo još 20-30.

Nekad se desi da obiđemo njih pet-šest, pa ne dobijemo nikakav odgovor. Taj deo je za mene najstresniji — obilaženje donatora daje najviše rezultata, a stvarno je naporno. Naravno, Facebook, Instagram i online kampanje su zaista teške, najstresnije je kako osmisliti te reklame: koja ciljna grupa, kako naći prave ljude, jer ovo je baš specifično. Ako, na primer, hoću da targetiram nekoga u Nemačkoj, moram da nađem način da to vide samo ljudi koji su poreklom iz Srbije, ako su iz ovog dela Srbije, a koji su zainteresovani za doniranje.

Za oglašavanje uzimamo često eksperte koji nam pomažu, ali nije to baš uspešno jer ovde čovek može da radi godinama i najbolje da zna šta treba, a ne zna kako to da podesi.

Muhterema: Najohrabrujući je rezultat, veliki broj mladih ljudi, ohrabrujuće je i kada vršnjaci žele da podrže svoje vršnjake. Volonteri su se maksimalno uključili i to je ono što je stvarno lepo. Ono što mladi prepoznaju i žele da pomognu svojim vršnjacima. Nama sad isto sledi težak period, kad su selektovani stipendisti, jer mi njima ne dajemo samo stipendije, već im pružamo i edukacije, pa sad treba za sve njih sada spremiti edukativni program.

Mirza: Imamo jedan primer od pre četiri-pet godina. Jedan stipendista je pokrenuo akciju unutar stipendista, sa idejom: „Hajde da se mi što smo dobili stipendiju odreknemo jednog evra ili 100 dinara svakog meseca i to stavimo u jedan fond i vidimo koliko ćemo da dobijemo stipendija“. Rekao je: „Toliko ljudi je doniralo za naše stipendije, hajde i svako od nas“.

I mi uvek od tog njihovog jednog evra dobijemo još četiri ili pet stipendija. Oni budu uzrok da još četiri-pet ljudi dobije stipendiju, samo zato što se odreknu jednog evra i to na njihovu inicijativu.

Dakle primaoci stipendija odlučuju da se odreknu jednog evra u korist drugih?

Mirza: Da, a to na mesečnom nivou bude 400 evra. Svakog meseca dobijemo 400 evra od njih, što je osam novih stipendista.

To je pravi primer kako se dobročinstvo umnožava i širi.

Mirza: Ohrabrujući deo je takođe što je kroz ove sastanke mnogo bitno pozivati mlade ljude koji su mnogo veštiji i vezani za nove tehnologije i promociju, i oni nam uvek daju super ideje i time mnogo olakšavaju.

Dosta toga se svodi na kontakte i na vašu inicijativu, jer da vi niste toliko otvoreni i preduzimljivi, verujemo da ne bi recipročno bilo tako. Tako da mislim da je to veliki zadatak organizacija i timova koji vode kampanje da budu toliko angažovani i da dobiju to zauzvrat.

Da li možete da navedete tri benefita koje vam je doneo crowdfudning?

Mirza: Crowdfunding odnosno prikupljanje tih sredstava je nas pozicioniralo kao jednu od najvećih organizacija u regionu.

Da nije ovog projekta, moguće da ne bi bili toliko vidljivi tolikom broju ljudi. Benefiti su to da smo prepoznati u zajednici kao neko ko brine o mladima i za obrazovanje i za njihov rad, prepoznati smo u zajednici da nam ljudi veruju. Ovo bude kao magnet mladima da se priključe. Došlo je do toga da postoji veliki broj volontera upravo zbog crowdfundinga i pokazalo se koji potencijal stvarno može da ima zajednica. To su ogromna sredstva, što vidite i po vašim kampanjama. Kada nam se pokazalo koliku uspešna može da bude jedna kampanja, mislim da svaki drugi mesec kad god imamo nešto želimo crowdfunding kampanju da napravimo, to je evidentno.

Da li smatrate da je crowdfunding dobar način povezivanja sa zajednicom?

Mirza: Naravno, to je možda i jedini način. Ovo je toliko lak način i definitivno je jedan od super alata kako da komuniciramo sa zajednicom. Najteže je posle održati kontakt sa zajednicom, ali da li je bitan i koliko – mislim da je presudan (crowdfunding).

Osim finansijskog podsticaja, da li je kampanja donela još neku vrednost za vaš rad? Već ste napomenuli pozicioniranje i poverenje zajednice. Da li želite još nešto da dodate?

Mirza: Dosta profesora i predavača kad znaju da mi podržavamo te mlade ljude besplatno žele da drže obuke. Pored što studenti dobijaju novac, napravili smo taj program da moraju da prođu deo neformalnog obrazovanja, a to nam je dodatni trošak za koji skupljamo sredstva, pa onda dosta predavača želi da nam pomogne i da ne uzme nikakav honorar, a to je jedan benefit „in kind“.

Super je primer, jedan od donatora, samim tim što mi stipendiramo studente, on ima jedan objekat u gradu i dao nam je taj objekat na korišćenje da od njega napravimo manji studentski dom. To funkcioniše već dve-tri godine. Imamo objekat koji je muški studentski dom, ima kapacitet za 15-20 ljudi i upravo zbog toga mi nikada ne bi dobili taj objekat da ne radimo ovo što radimo. To su neki konkretni primeri.

U prethodnih nekoliko godina ste sproveli pet kampanja na Donacije.rs. Šta mislite da najviše doprinosi uspehu vaših ideja za opšte dobro? Zašto svaka vaša ideja bude uspešna na kraju?

Mirza: Obavezno je da ima truda i angažmana. Za skoro svaku kampanju se baš potrudimo, ali mi ne dajemo rezultate. Naše je da damo svoj maksimum, a rezultati zavise da li će zajednica prepoznati ili ne. Čak ne možemo nekada uspešne kampanje da merimo na osnovu sredstava, možda jednostavno nekad nije vreme za neku akciju. Tako da definitivno trud, ali i kvalitet ideje.

Pošto imamo mnogo tih kampanja, često razmišljamo o njima i znamo da li će ona dobro proći ili ne, da li će se ljudi više poistovetiti sa tom idejom ili ne. Poslednja kampanja je bila sa Srpskim filantropskim forumom za Tursku i Siriju, srećom je odmah reagovano, raspisana je kampanja na početku, odmah u prvih nedelju-dve, kada je stvarno bilo urgentno. Kada prođe ta urgentnost i nije više toliko aktuelno u vestima, ljudi gube svest o tome. Dakle, sve zavisi koliko je tema prisutna, koliko je urgentna. Urgentnost situacije takođe bitno utiče.

Dotakli ste se Turske i Sirije, odnosno kampanje za pomoć narodu nakon zemljotresa. Pokrenuli ste je vi, Srpski filantropski forum i pridružila se ADRA Srbija. Zašto vam je bilo važno da pokrenete tu humanitarnu akciju?

Mirza: Ceo svet se uključio i bilo je logično da svi koji se inače bave time doprinesu. Nama je naročito ovde bilo važno iz razloga što naša zajednica u Novom Pazaru ima mnogo bliskih veza sa Turskom. Ovde možda svaka druga kuća ima nekog rođaka u Turskoj i jako je živa ta veza. Kod nas nije bilo upitno da li će neko pokrenuti, nego samo kad i ko. Mislim da su ovde sve organizacije u Pazaru pokrenule akciju, svi su prikupili ogromna sredstva.

Muhterema: Plus što ima čak i Turaka koji ovde žive i rade, i u Srbiji i u drugim delovima grad, nekako je to prepoznato kao moranje, to je naša dužnost.

Kako vaša zajednica reaguje na takav tip urgentnih kampanja?

Mirza: Najbolje, barem kod nas ovde, a mislim da je tako i svuda, urgentnost je broj jedan. Ako se ustanovi da je nešto urgentno, taj novac se skuplja nenormalno brzo. To pokazuje činjenica da pored nas ima još par organizacija, naročito influensera koji se bave prikupljanjem samo humanitarne pomoći. To je obično tip „hitan apel da napravimo nekome kuću“, „hitan apel za operacije“, i to su operacije po 50-100 hiljada. To su akcije urgentne od kojih nijedna ne traje duže od 10 dana, a skupi se od 20 do 150 hiljada evra bez ikakvog problema, naročito uz pomoć lokalne zajednice i dijaspore. Koliko zajednica deluje? Samo na to deluje, verujte.

Mi tu ni nemamo puno posla. Mi često i ne uzimamo takve urgentne akcije, jer znamo da ima ljudi koji će to da uzmu na sebe i to će mnogo lako da se skupi. Mi više uzimamo one gde treba mnogo više organizacije, sistematizacije i slično. Ne bavimo se tim, osim ovo sada što je bilo za Tursku i Siriju i što je bilo veliko.

Zato što je toliko očekivano da stigne pomoć?

Mirza: Jeste, i očekivanja i to je jedan sistemski problem. Pojedinačne slučajeve i pojedinačne akcije do sada nismo pokretali, to sada ne radimo. Jedan novi problem zajednice jeste to što  dosta ljudi se uključuje, pogotovo ove društvene mreže su doprinele tome, što je super, da mnogi ljudi mogu sami da prikupe više nego neke organizacije. Neki pojedinci, pogotovo ovde kod nas na lokalu, mogu da skupe duplo više novca možda, nego mi kao organizacije. Jedini problem tu je nedostatak koordinacije između svih nas. To je trenutno najveći problem, jer to može potencijalno, za sada nije bilo tako, ali može dovesti do zloupotrebe ili šta kad se prikupi više nego što je potrebno, ko, gde usmerava taj novac i slično. To je jedan izazov za našu konkretno ovde zajednicu – koordinacija humanitarnog delovanja, to je ključno kod nas trenutno.

Muhterema: Ovako ne uzimamo stvarno (te akcije) dok se dobro ne proveri i to je stvarno mač sa dve oštrice. Tu fali koordinacija.

Mirza: Često nam se neke organizacije ili pojedinci možda i naljute što ne želimo da pristupimo njihovoj akciji, kad je nešto baš ad hoc ili kad je odmah, a nisu sve informacije proverene. Iako je evidentno da je neka osoba bolesna, mi dok ne dobijemo svu moguću dokumentaciju ne želimo da krenemo sa bilo kakvom (akcijom), što često usporava urgentnost. Narod je urgentan, hoće odmah da deluje, a mi stvarno ne smemo.

Vi dakle morate da budete sigurni u sve podatke da biste se involvirali, ali zato i održavate taj nivo poverenja. Koji savet imate za organizacije koje tek treba lansiraju kampanje na Donacije.rs?

Mirza: Dosta organizacija, samim tim što plasiraju na Donacije.rs, smatraju da će taj novac da dođe odmah sam od sebe: „evo mi smo tu plasirali, to će da dođe“ – neće. 80 posto je na nama, odnosno na njima, da sami cimaju zajednicu, da obilaze, da upućuju ljude, jer niko ne ulazi na taj sajt „e, hoću da doniram“. Ima i tih, mi smo svedoci da ima i tih ljudi koji uđu namenski, ali svest u Srbiji je, u celoj našoj državi, mislim da i Donacije.rs koliko ima pet-šest godina koliko postoji, nije to da ljudi znaju da postoje takve platforme. Ja sam siguran da su ljudi svesni da postoji da bi rado otišli, ali na organizacijama je 80-90 posto posla da se sami angažuju i da probaju, i da cimaju svoje zajednice jer to daje rezultate.

To uvek i sugerišemo organizacijama u pripremi kampanja: da je njihova inicijativa, oglašavanje i stalna aktivnost ključna da bi došli do sredstava. 

Mirza: Super je i kod vas, prvi put kad smo lansirali kod vas kampanju, jedan od uslova je prvo bio da se prođe određena obuka. Mislim da sistem obuke, koji nije trajao dugo, možda dva-tri viđanja, a sjajne su bile te tehnike kako animirati zajednicu, kako doći do podrške. Mi često ovde kad imamo interni sastanak koristimo tu istu radionicu, podelimo se i sve isto radimo.

Dakle, taj sistem je za vas funkcionisao?

Mirza: Funkcioniše 100 posto, tako da to obavezno nastavite da im pružate.

Ukoliko vaša neprofitna organizacija ili nezavisni medij želi da pokrene svoju kampanju na Donacije.rs i dođe do podrške zajednice, saznajte kako platforma funkcioniše, a zatim popunite formular sa detaljima o svom radu i ideji koju želite da sprovedete u delo.